Dragan Velikić

Ljubav, opsednutost I smrt,zlocin kao olaksanje pred san,na stranicama ovog romana izrastaju u lirsku,a mocnu odu svetlostima I senkama Pule.

Nagrada Miloš Crnjanski

„Roman počinje suvoparnim navođenjem podataka iz lične karte glavnog junaka, neuropsihijatra Bruna Gašparinija, da bi odmah eksplodirao u vatromet pripovesti, likova, događaja iz najrazličitijih vremena, koji se istovremeno prepliću – poništavajući svaku hronologiju – u kamenu, u uzvišenim i oronulim palatama, u rimskim ruševinama i austrougarskim vilama, ali pre svega u glavi glavnog junaka. Ispovesti pacijenata – u staroj Palati Orlando pretvorenoj u azil za duševne bolesnike – na kraju toliko šire doktorovu psihu, dovode do toga da gubi smisao za prostorno-vremenske odnose.“
– Klaudio Magris

„Via Pula svedoči o visokom stepenu artizma, estetiziranja u dobrom smislu te reči, počevši od odnegovane rečenice i izbrušenog izraza. More Velikićevo istinski diše. Pula se nameće kao primorski, mediteranski grad. Ali ne na način turističko-kičerski. Pula hvata za gušu kao grad egzila, od vremena davnih do najnovijih. I sve više nas osvaja glavni junak Bruno Gašparini sa svojim pacijentima i susretnicima – usred ringišpila slučajno sabranih ljudi koji se svaki čas uključuju u nove vožnje.“
– Sveta Lukić

„U nizu fragmenata u kojima se mijenjaju vremenski planovi Velikić eruditski i u fantazmagoričnim obrisima opisuje svojevrsnu antikroniku, punu zanimljivih detalja biografske i kulturološke naravi (npr. stalna prisjećanja na Džojsov boravak u Puli). Velikićeva Via Pula bez teškoća ulazi u glavnu kompoziciju naše suvremene proze.“
– Igor Mandić, NIN 1988.… (més)

Srpskom baronu Minhauzenu je uzor egipatsko carstvo, jer je trajalo tri hiljade godina, a ako bi i nekom od njegovih saradnika palo na pamet da podnese ostavku, tu je on da se oglasi: „Ne dam Malog, ne dam Nebojšu, ne dam Gašu! Ne dam ni Gaju, ni Raju, ni Vlaju“
Gest godine u 2017. svakako je ostavka Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova. U kratkom saopštenju za javnost datom poslednjeg dana stare godine, naveo je da je razlog ostavke činjenica da je za poslednjih pet godina od 98 mafijaških likvidacija pravosnažno rešeno svega pet, a da su počinioci ostali nepoznati čak u 73 slučaja.
„U proseku jedno rešeno ubistvo godišnje nije rezultat koji mi daje moralno pravo da i dalje vodim tako važno ministarstvo“, izjavio je sada već bivši ministar. Na novinarsko pitanje čime će se ubuduće baviti, rekao je da je to oblast teorije ekonomije.
Dr Nebojša Stefanović je pre stupanja na dužnost ministra unutrašnjih poslova bio predavač na Univerzitetu Savamala na kojem je svojevremeno odbranio tezu „Fantomski biznisi srpske ekonomije“.
Gradonačelnik Beograda, dr Siniša Mali, podržao je ostavku dr Nebojše Stefanovića izjavivši da je konačno došlo vreme da i u Srbiji istina bude argument. „Taj gest dr Stefanovića je za primer svima nama koji dobre rezultate svoga rada imamo samo u SNS biltenima, kao što su Informer, Pink, Studio B ili Srpski telegraf. Biću zadovoljan tek kada naša istina bude ozvaničena u Danasu, Vremenu i Ninu“, rezimirao je dr Mali.
Svoju ostavku dr Mali je najavio za mesec limburg ove godine. Odbio je da komentariše zlonamerne insinuacije da je posao sa Arapima na projektu Beograd na vodi samo paravan za pljačku. „Ako je to istina, ona samo potvrđuje kako smo u svemu najbolji, čak i kad krademo. Međutim, narod ume da prepozna one koji mu daruju najveću jelku, najviši jarbol, najlepšu i najraspevaniju fontanu. Sa nama građani Srbije imaju budućnost. Mi ne trčimo na kratke staze, mi trčimo maraton. Samo napred do dna bezdana“, izjavio je, vidno egzaltiran dr Mali.
Ostavku dr Nebojše Stefanovića podržao je i ministar odbrane, Aleksandar Vulin, koji je novogodišnje i božićne praznike proveo kod tetke u Kanadi. U ekskluzivnom intervjuu datom za januarski broj Glasnika Pokreta slobodnih građana, ministar Vulin otkriva da njegova kovertirana ostavka već tri meseca leži u sefu barona Minhauzena. „Jeste Nebojša podneo ostavku, ali ja sam prvi koji je ostavku ponudio, kao što i dolikuje ministru odbrane. A da li će biti prihvaćena, o tome će se tek odlučivati.“
Na pitanje novinara Glasnika da kaže nešto o poslovima nabavke skupih kamera na Kosovu, ministar Vulin decidirano je izjavio kako se ne radi ni o kakvim sumnjivim poslovima kako tvrdi Agencija za borbu protiv korupcije. Reč je o specijalnim napravama, ali je van pameti tvrditi da se te kamere automatski isključuju kada šleperi baronovog brata prelaze administrativnu granicu.
„Kod nas je sve transparentno, a ne kao kod naših prethodnika koji su napravili haos od toliko različitih mišljenja. Narod nas podržava, jer je mudra politika našeg barona, bazirana na anesteziji i hipnozi, smanjila nezaposlenost. Mi smo ti koji su uvezali kriminalce u sistem, i na taj način stvorili jedno homogeno i zdravo društvo. Svako je dobio nešto, makar da besplatno vežba u teretani. Tako se to radi u ozbiljnim državama“, objasnio je ministar Vulin.
Povodom najavljenih i podnetih ostavki ministara oglasio se i baron Minhauzen izjavom da nikada pre dolaska naprednjaka na vlast u Srbiji nije bilo toliko odgovornih političara. „Čin podnošenja ostavke je za svako poštovanje. Naravno da mi ne pada na pamet da prihvatim ni najavljene, ni podnete ostavke. Ne dam Malog, ne dam Nebojšu, ne dam Gašu! Ne dam ni Gaju, ni Raju, ni Vlaju! U Srbiji boljih nema!“
Na pitanje beogradskog dopisnika Koha ditore u čemu je tajna njegove uspešne vladavine, baron Minhauzen je rekao da mu je uzor egipatsko carstvo koje je trajalo tri hiljade godina. „Beograd na vodi su naše piramide. Samo grandiozni građevinski radovi ukidaju svest o vremenu kod građana i pružaju im osećaj sigurnosti. Kada izbrišete početak, onda kraja ni nema. A recite vi meni, ko je taj ko ne bi voleo da živi u večnosti?“… (més)

Poslednji jugoslovenski roman

„Kao neki od Le Kareovih junaka, Velikićev Marko Delić gradi svoj novi identitet istovremeno stvarajući sopstvenu novu prošlost i pripremajući se za buduću špijunsku karijeru. Astragan je jedan od prvih romana srpske književnosti koji je pisan iz perspektive poraza jednog ideološkog obrasca.“ Nenad Šaponja, Polja

„Astragan bismo mogli odrediti kao porodičnu sagu (priču o rodoslovlju) i, istovremeno, kriminalistički roman. Knjiga je to o tamnom ogledalu u čoveku. Veoma je teško ovaj roman mozaičke, mrežaste strukture i visoko doterane ’stilističke naravi’ svesti na neki određeni svetonazor. Reč je o čitkom, komunikativnom štivu, koje odmah uspeva da ovlada pažnjom čitaoca.“ Dragan Jovanović Danilov, Duga

„U pozadini Velikićevog Astragana stoji jedno sumorno viđenje istorije, sveta i čovekove sudbine. Čitalac spoznaje da ovim svetom i našim sudbinama ne upravlja nikakvo dobro Proviđenje, niti Ideja koja vodi istoriju ka srećnom kraju već, naprotiv, zle sile i prema ljudskoj sudbini ravnodušni zakoni istorije.
Sugestivnosti Velikićeve priče doprinosi njegovo majstorsko preplitanje suve dokumentarnosti i fikcije. Poput alhemičara on nam banalni dokument preobražava u mitski simbol, sublimacijom ga uzdiže do fantastike, a fantastične pojave magijom pera pretvara u svakodnevne, nepobitne činjenice.“ Žarko Trebješanin, Književnost… (més)

Dobitnik Ninove nagrade za 2015. godinu!

Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.

Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga.

„Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike – njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Ono po čemu se Islednik izdvaja je njegov sasvim lični ton. Samorazotkrivanje. Pisac bez maske. Pronicanje u hemijski sastav vazduha disanog u detinjstvu. Prizivanje topline osmeha starih preko stotinu godina. Filmovi koji se stalno repriziraju. Mirisi. Glasovi. Zvukovi. Predmeti. Opsesivne slike...“ Nebojša Milenković

„Mnogo ljudi piše, ali je malo pravih pisaca kakav je Velikić. To je uživanje u čistoj literaturi. Njegova rečenica vas uvek vodi dalje, kao što je u muzici činio Hendriks.“ Gorčin Stojanović… (més)