"Ja verujem u ljude. Verujem u zakone čovečanstva koji su hiljadugodišnji", pisao je Hese. "Verujem da uprkos očiglednom besmislu život ipak ima neki smisao... Glas tog smisla čujem u sebi samom... Ono što život traži od mene u ovom trenutku želim da ostvarim čak i ako je pretiv uobičajene mode i zakona."

Time je odslikana osnova ove zbirke.

Čitavog života Hese je težio ka samoostvarenju "takođe i protiv uobičajene mode i zakona." Iz toga se sastojalo njegovo verovanje u ljude. "Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog" za njega je bila zapovest. "Greška pri našim pitanjima i optužbama verovatno je u tome", pisao je Hese, "da želimo dobiti spolja kao poklon ono što mi sami, predavanjem sebe, od nas možemo tražiti..." Svi odgovori svode se na isto: život ima smisao jedino kroz ljubav. To znači: što više volimo i što smo više sposobni za predavanje time je smisaoniji naš život. S verovanjem u to "što Sidarta naziva ljubav" može se živeti.

Ova zbirka teži ka tome da dokumentuje Heseove predstave o verovanju. Prvi deo sadrži tekstove iz 20-tih godina. Drugi deo obuhvata period od 1931-1935. godine kada se Hese s velikim intenzitetom posvetio pitanjima verovanja. Treći deo daje aforistički mozaik iz pisanja i razmatranja od 1910-1961. godine i prozni tekst "Tajne" iz 1947. godine u kome se Hese ponovo bavi pitanjem smisla života.